Facebook attacks again

Facebook je juče kupio Instagram - vest dana koja je izazvala veliko nezadovoljstvo među korisnicima Instagrama. Nezadovoljstvo se nastavlja i danas. Veliki broj korisnika je juče najavio svoj odlazak ili sherovao crne kvadrate iz protesta.
Šta je taj Instagram i čemu tolika frka?
U pitanju je aplikacija koja je pravljena isključivo za iPhone. Jedina svrha aplikacije je bilo share-ovanje fotografija. U početku su to bile samo fotografije uslikane iPhone-om, a onda su ljudi počeli da postuju i fotke uslikane fotoaparatima, da bi dobili što više like-ova. Dobra strana Instagrama je bila ta što je zajednica na neki način ipak bila filtrirana - u njoj su bili korisnici iPhone (pošto je samo na njega mogla da se instalira aplikacija) i na neki način ljudi koji vole da fotkaju.
Onda je pre nekoliko dana pušten i Instagram za Android. Zajednica se preko noći proširila i postala previše pristupačna. Kada tako "preko noći" otvorite vrata svima, pojavi se gomila smeća. Kada kažem smeća mislim na besmislene fotografije koje ljudi postavljaju i koje možda i ne bi trebalo da dele sa svima. Kako god, novac okreće i menja sve. Dakle Instagram je postao najkorišćenija aplikacija. Ono što nam tada nije palo na pamet, ali juče svakako jeste, je to da je Android verzija u stvari bila uslov za prodaju Facebook-u. I bi tako! Još jedna dobra stvar je postala vlasništvo Facebook-a i dostupna svima. Nažalost.
Ja imam FB ali nisam fan. Čak šta više, otkad sam dobila iPhone, više sam vremena provodila na Instagramu nego na FB-u i to me je jako radovalo. Prilika da vidim fotografije sa svih strana sveta i podelim sa tom filtriranom grupom ono što ja vidim, bez suvišnih komentara, bez mogućnosti da to share-ujemo dalje. Postojao je neki "kod ponašanja" koji je bio jednostavan i dobar. Daleko od široke populacije i svega onoga što ona donosi. Do pre neki dan... Do sinoć. Veliki broj ljudi čije fotografije sam redovno pratila, sinoć je rešio da se povuče i svoje radove postavlja negde drugde. Razumem nezadovoljstvo, jer ga i sama osećam. Šta je sledeće? Mogli bi da kupe Twitter pa da ga ugase, jer im prosto kvari posao. Mogli bi da se infiltriraju u svaki deo našeg života tako da ne možemo nigde da mrdnemo, a da za to ne čuju svi ljudi koje znamo. FB napast, eto to je. Ući u svaki kompjuter, u svaki telefon, u svaki život. Meni lično je to previše.
Šta se dešava kada jedan projekat postane globalan? Pretvori se u mašineriju, u skoro pa organizam, koji je stalno gladan i stalno traži više? Mora da raste? Gubi svoj prvobitni duh...

Setih se one Telenor reklame koja se vrtela cele zime - Ako želiš da znaš ko sam, dovoljno je da zaviriš u moj telefon. Ja ne bih da mi bilo ko viri u moj telefon. Moj telefon je moja privatna stvar, koja je prvo tu zbog mene, a onda zbog toga da bih mogla da komuniciram sa drugim ljudima. Moj telefon je moj privatan život - Completely FB free.