Nedeljno rano jutro i radio

12 Tales To Tell

Scena 1. - 90-ih godina smo sedeli kod Dimitrija u sobi i slušali sa kaseta ko-zna-kako snimljene svirke Point Blank-a. Bili smo klinci i ložili smo se da nešto znamo. Ne. Ložili smo se da svašta znamo! Vrteli smo te trake kao što se vrte ploče, razvijali filmove po celu noć i radili fotke pod crvenim svetlom. Hteli smo da budemo svašta. Hteli smo da fotkamo svirke. Hteli smo da fotkamo taj Point Blank blues band.

Scena 2. - 2000. godine sam se zaposlila u prvoj marketinškoj agenciji. Dva dana pre toga diplomirala i sva ponosna počela da radim. Radili smo puno i dugo. Danima nismo odlazili kući. Recimo da je bio vikend i recimo da je bila noć. Darko me je pitao da li želim da uradim dizajn za jedan blues album. Recimo da sam za trenutak prestala da dišem. Tako je počelo... Point Blank - Blue Deal

Scena 3. - 2003. godina, Dimitrije, Darko, ja i jedan stari zlatni Sony u Kuglašu. Gomila instrumenata na bilijarskom stolu i Crnketov šešir. Ubili smo taj Sony, a onda smo ubili i još jednog Nikon-a. Sve je išlo naopako. Fotke su bile fenomenalne. Point Blank - 8 blue balls

Scena 4. - 2004. Odbrana mog magistarskog rada. Biblioteka Fakulteta primenjenih umetnosti. Moji roditelji, profesori i Crnke. Darko kasni.

Scena 5. - 2008. godina. Maj. Bežanijsko groblje. Crnke. Ja. Mnogo ljudi. Darkova sahrana. Tišina. Point Blank - 7...bez Darka, bez mene.

Scena 6. - 2010. Opet maj. Zatvaranje Livinroom-a u SKC-u. Poslednja svirka. Moj prvi Nikon i ja. Fotkamo Point Blank.

Scena 7. - 2011.Večeras. Studio negde na Dedinju blizu moje škole. Prvi put slušam pesme na kojima se još radi. Zvuče odlično. Zvuče srećno i optimistično. Zvuče tako da želim da ih slušam ceo dan po nekoliko puta. Svi sede u malom studiju i slušaju. Ja stojim. Kad je nešto bitno, stojim i slušam. A ovo je mnogo bitno. Ovaj put nije samo Point Blank. Ovaj put je to Crnketov projekat i ima puno ljudi. Prijatelja. Svaki put kad čujem, poželim da znam nešto da sviram. Svaki put noga krene sama i prsti za njom. Dok stojim i slušam, sahvatam da je prošlo dvadeset godina od trenutka kad smo slušali kasete u Dimitrijevoj sobi. Deset od kada je Darko pitao da li želim. Još uvek želim...
Gledam kako nastaje 12 Tales To Tell i treba da smislim kako izgleda. Prvi put - imam tremu.

Nedeljno popodne

Ko ne zna gde je ovo, odmah da mu se pomogne - kraj zemunskog keja, Dunav. Tamo iza one visoke sgrade zalazi sunce. Bitno je imati ovakvo mesto u životu. Nedelja popodne je pravi dan da se ode tamo, sedne se na kraj keja, prebace se noge preko zidića i čeka se da se završi dan.

The Raven

Sjajno!