Danas je bio baš neki umorna dan. Nisam ni primetila kako je brzo prošao i dok sam se okrenula već pola dva. Koliko god da mi se čini ponedeljkom da je nedelja predugačka, petak brzo dodđe. Toliko brzo da imam osećaj po nekad da ne mogu da uhvatim vreme. Kada se završe takvi brzi i umorni dani, imam želju da hodam. Po nekad stignem do kuće, po nekad do Brankovog mosta. Nemam plan kad krenem. Idem dok noge ne kažu "dosta". A onda poželim da sebe obradujem nečim. To je uvek neka mala stvar koja me učini srećnom. Kafa za poneti sa puno šlaga, recimo... Neki fenomenalni slatkiš... Twister u KFC-u (pošto se trudim da smanjim junk food na najmanju moguću meru)...ili neki komad garderobe na sniženju, ali sve ređe pošto stvari imam i previše. Danas sam sebe obradovala Ajfelovom kulom.
Nosim prstenje svaki dan, na to sam navikla. Ne nosim ga stalno, recimo kad spavam ne, ali ostali deo dana da. Zimi ne mogu jer je mnogo hladno. Volim da ga nosim. To je verovatno jedini pravi svakodnevni deo mene koji je onako baš praaaavo žensko. Ovaj mi se danas nekako naročito dopao. Podsetio me je na neku beležnicu i belu košulju. Nešto što u čemu bih se osećala prijatno, nešto mirno i ćutljivo. Eto kako je ženi po nekad ipak malo potrebno da bude srećna.
3 comments:
Jako lep prsten. Ako nije tajna, gde si ga nabavila?
Nije tajna, nego nisam bas htela da reklamiram radnju. Ovaj je kupljen u Merkatoru u onoj radnji sa djindjuvama, mislim da se zove Six, ali bio je poslednji. Imas je i u Delta City-u u prizemlju, pa mozda tamo ima jos. :)
Ok, hvala. :)
Pomislila sam da nije nesto od nekih nasih dizajnera.
Post a Comment